Духовна музика
Духовна музика је широк појам који подразумева музику која се изводи на богослужењима, писану на литургијски текст (црквена музика), али и музику која није или не мора да буде део богослужбене праксе, инспирисану религиозном тематиком. Без обзира да ли се изводи у цркви или ван ње и да ли је писана на богослужбене или религиозне текстове, духовна музика представља један од видова испољавања наше хришћанске вере и слављење Јединосушног Бога.
Важност песме и музике које су намењене Господу истиче се још у Старом завету, а најлепши примери су Давидови псалми: „Певајте Господу песму нову, хвала је Његова у цркви преподобних” (Псалам 149). У Новом завету се још више наглашава важност молитвене песме. Тако су анђели на небесима, кад се родио Богочовек, певали радосну песму: „Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља”. Прожета темама о спасењу, љубави, радости, миру и нади у вечни живот, духовна музика буди снажан религијски, али и музички доживљај, који осим што благотворно делује на тело, душу и дух човека, учвршћује духовни идентитет оних верних, али и оних који су тек пришли вери.
Поред духовног идентитета појединца, духовна музика негује православни духовни идентитет српског рода, од времена Светог Саве до данашњих дана. Духовна музика, као најузвишенија врста музике, попут саме молитве је битан елемент за човеково духовно узрастање на путу према коначном циљу наше вере – вечном животу у царству Христовом.
Анђела Јовановић